Међународни дан планина
Уједињене Нације су 2002. годину прогласиле Међународном годином планина, која је указала на потребу одрживог развоја и значаја планина за очување квалитетног живота становништва. Након њеног обележавања 2003. године је 11. децембар проглашен Међународним даном планина.
Циљ обележавања овог дана је управо упознавање шире јавности са планинским пределима, њиховим вредностима и проблемима. Потребно је јавност упознати са значајем и важношћу планинских шума, као и са њиховом улогом и утицајем који имају на прилагођавање све суровијим климатским променама.
У Србији чак 90 процената укупне површине националних паркова чине планине и шумски системи, такође планине чине и већи део заштићених подручја наше земље. Када се посматра питање биодиверзитета, планински системи Србије припадају групи најзначајнијих центара Европе, са бројним специфичним екосистемима. У овим екосистемима су заступљене различите врсте флоре и фауне од међународног значаја. Да би се обезбедила ефикасна заштита природе морају се поштовати критеријуми заштите природе, који морају бити саставни део политике развоја шумарства, водопривреде, пољопривреде...
Велике опасности и проблеми за одрживост планина су глобализација и урбанизација, услед којих је повећана сеча шума, а тиме и негативан утицај ерозије тла на становништво које живи у планинским пределима. Један од најчешћих и најразорнијих примера ових утицаја су управо клизишта, која су често узрокована људском небригом и повећаном бесправном сечом стабала. Познато је да дрвеће својим кореном учвршћује земљиште и спречава ерозију, а тако и од наноса блата и стена који се могу нагомилавати у долинама река које потом постају загађене. Током периода са високим степеном падавина дрвеће упија воду и спречава настанак бујица, док током сушних периода шуме представљају најбоље изворе влаге из које се у атмосфери формирају падавине.
