Молим се...
Сви се моле за различите ствари. Неко за здравље, неко за добру оцену, свет без рата, али нико не мисли на нашу планету која сваког дана све више пропада, на децу која гладна шетају пустим сивим улицама, на друге болесне људе који само желе да оздраве. Нико није ни помислио на шуме којих је сваког дана све мање, на животиње које убијају због крзна. Ја се за све њих молим.
Сваког дана чујем како планета пропада. Одрасли говоре да смо ми деца нове генерације које би требало да помогну планети. Ми морамо да исправимо њихове грешке, али како ми то да учинимо ако они већ годинама понављају те исте грешке? Чисте, пијаће воде је све мање, али они и даље изливају штетне материје и отрове у воду. Риба која живи у тој води умире, а без рибе ни животиње које се њоме хране не могу да опстану. Та иста загађена вода испарава и на земљу пада у облику киселих киша. Издувни гасови аутомобила и осталих превозних средстава одлазе у атмосферу и уништавају озонски омотач. У појединим градовима људи улицама шетају са маскама на лицу како не би удисали отровне гасове. Сви желе да економија расте, али растом економије пропада екологија. Целог живота ћу се сећати прелепих шума по којима сам се шетала са родитељима и ливада на којима сам се играла. Сећаћу се цвећа, птица и пчела које су лењо летеле. Плашим се само да ли ће и деца после мене то моћи да виде. Сви мисле да деца желе само лагодан живот у скупој кући, да буду окружени скупим стварима. Да ли су ти исти људи икада помислили да би њихова деца желела да оду напоље и удахну свеж ваздух или да се играју у неком парку? Сви одрасли кажу да је планета била лепша у њихово време. Зашто је онда толико уништавају? Једна особа не може сама ништа да учини против милијарде загађивача, али више нас то може. Ја не молим Бога да очисти планету, већ молим одрасле да престану да понављају исте грешке. Само тако можемо помоћи једни другима и моћи ћемо да остваримо друге жеље.
