Дан очувања озонског омотача
Почев од 1994. године, 16. септембар се у целом свету обележава као Mеђународни дан очувања озонског омотача. Повод за овај датум је Монтреалски протокол којим су предвиђене активности које би омогућиле заштиту и очување озонског омотача.
Озонски омотач је танак али необично важан природни параван који представља слој у атмосфери изграђен од молекула озона на висини од око 25km. Сваки молекул озона састоји се од три атома кисеоника, док молекул кисеоника има два атома. Озон је врло реактиван и запаљив гас, без боје. Више од 90% озона присутног на нашој планети налази се у озонском омотачу. Овај омотач игра изузетно важну улогу у заштити живота на нашој планети. Он зауставља 97-98% смртоносног УВБ зрачења које долази са Сунца. Стандардна дебљина озонског омотача је око 3mm, али она варира услед штетних утицаја. Научници су још 1970. године открили да је слој озонског омотача све “тањи” у области изнад јужног пола. Ова промена у озонском омотачу означена је као “озонска рупа” и закључено је да на њено повећање утиче присуство неких штетних гасова у атмосфери од којих су најзначајнији фреони и халони. Хлор из фреона, и бром из халона разграђују молекуле озона и главни су узроци настанка „озонских рупа“. Да би се спречило уништавање озонског омотача потписани су бројни међународни протоколи (први је био Монтреалски) чији је циљ био да контролишу производњу и коришћење штетних гасова. Ових штетних гасова некад је било у расхладним уређајима, спреј боцама, апаратима за гашење пожара итд. Без обзира што ови производи дуго не користе ове гасове њих још увек има у атмосфери и проћиће још доста годинапре него што се озон у атмосфери обнови до задовољавајућег нивоа. Више информација о озонском омотачу и карактеристама озонске рупе можете пронаћи на сајту Ozone Watch.
