Нови уређаји или коришћени?

Према истраживању УНИтар-а (United Nations Institute for Training and Research), данас се 99,9% електронског отпада не рециклира. Ово је најбрже растућа врста отпада на свету. Технолошки развој је брз и цена ИТ производа опада, чиме постаје доступан све већем броју људи у светској популацији која је у сталном порасту. Неминовно, пад цене доводи до краћег животног века производа. Развијене земље и даље највише доприносе проблему, али земље у развоју брзо сустижу корак.

Осим што представља ризик по здравље људи и животну средину, досадашњи начин поступања са е-отпадом има и негативан економски утицај. Електронски производи садрже низ оскудних, вредних ресурса, који су такође неопходни за задовољавање наших будућих потреба за производима. Тако је у 2016. години процењено да електронски отпад садржи злато, сребро, бакар, платину, паладијум и друге материјале који се могу повратити у вредности од 55 милијарди евра.

Шта можемо да урадимо?

Покушајмо да користитимо своје урађеје што дуже и тако смањимо е-отпад и његов штетан утицај на планету. Ако је потребно да купимо нов производ, бирајмо онај који је дизајниран да траје дуже, који може да се надогради, унапреди. Ако више не одговара нашим потребама, размислимо да ли је производ користан за неког другог. Продаја или донација у добротворне сврхе је идеја о којој треба размислити. Када производ дође до краја свог употребног века рециклирајте га или одложите на безбедан начин.Управљање отпадом је једна од најважнијих дужности и обавеза који имамо према себи и свима који следе после нас.

Ученици наше школе су имали задатак да истраже тему, разговарали смо на часовима где су износили лично мишљење. Затим су подељени две групе, у групу за и групу против са циљем да образложе и аргументују мишљење групе на тему Нови уређаји или коришћени? Дебате су вођење на часовима информатике.